Test opšte informisanosti imao je 30 pitanja, a od pet ponudenih odgovora na svako od pitanja, trebalo je zaokružiti samo jedan odgovor.
Koliko je imao pobeda u nizu: Novak Ðokovic
Od buducih brucoša Filozofskog fakulteta ocekivalo se da znaju kojom državom je vladala Kleopatra, koji ruski reditelj je režirao filmove „Andrej Rubljov“, „Ogledalo“ i „Ivanovo detinjstvo“, zatim koji autor poreklom iz SFRJ je, osim Andrica, dobio Nobelovu nagradu i ko je bio Hugo Prat.
Medu pitanjima na ovogodišnjem testu opšte informisanosti bilo je i gde se upotrebljava mistrija, zašto su leta toplija od zime, kada je donet važeci Ustav Srbije, kada se dogodilo poslednje potpuno pomracenje Meseca. Od kandidata se ocekivalo i da znaju ko je bila Hera u grckoj mitologiji, ko je bio poslednji vladar Kraljevine Srbije, kakve je boje crna kutija u avionu, ali i ko je ubacio trojku u poslednjem trenutku kada je Košarkaški klub Partizan 1992. osvojio Kup evropskih šampiona. Poene na testu su doneli i tacni odgovori na pitanja u cemu je razlika izmedu opšte i specijalne teorije relativiteta, pod kojim imenom su poznati olujni oblaci, kao i ko je prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
- Test opšte informisanosti je izabran kao jedan od kriterijuma pri odabiru kandidata, jer se pretpostavlja da su za vecinu studijskih grupa na Filozofskom fakultetu važna široka interesovanja i poznavanje relativno velikog broja oblasti, objašnjava za Danas Oliver Toškovic, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autor ovogodišnjeg testa opšte informisanosti.
- Kada se pomene test opšte informisanosti, ljudi obicno pomisle da su to neka znanja opšte poznata svima, pa ga cesto nazivaju testom opšte kulture. Medutim, cilj testa opšte informisanosti je da se pitanjima „pokriju“ razlicite oblasti ljudske delatnosti, na takav nacin da osoba širih interesovanja, koja je uz to sposobnija da razlicite informacije zapamti i poveže, na testu osvoji više poena od osobe koja tu sposobnost poseduje u manjoj meri. Zbog toga postojanje knjiga iz kojih bi se spremao uništava samu ideju takvog testa, jer u tom slucaju merimo znanje, a ne opštu informisanost - istice Toškovic.
On napominje da je spremanje za test opšte informisanosti teško ili gotovo nemoguce.
- Test je zamišljen i konstruisan tako da se za njega kandidati spremaju prakticno citavog života. Cilj merenja ovog testa jeste širina interesovanja i sposobnost prikupljanja informacija, što je tendencija koja se neguje i razvija tokom života. Teško je spremiti se na taj nacin za nekoliko meseci. To bi bilo kao da ocekujemo da cemo za nekoliko meseci treniranja razviti kod sebe talenat za košarku - istice Toškovic.
Buducim studentima Filozofskog fakulteta, Toškovic porucuje da nekoliko godina pre prijemnog ispita pocnu da listaju enciklopedije, gledaju kvizove, prate aktuelna dešavanja i posecuju javne tribine i predavanja.
Glavna obeležja testaDa bi test bio dobar, dodaje naš sagovornik Oliver Toškovic, on bi trebalo da poseduje nekoliko važnih karakteristika. Kao prvo, test mora da napravi razliku izmedu kandidata, pa ne sme biti ni previše lak, ali ni previše težak. Pri ponovnom zadavanju kandidati bi trebalo da imaju slican broj poena, odnosno rešavanje testa ne bi trebalo da zavisi previše od trenutnog stanja kandidata. Toškovic ukazuje i da bi test opšte informisanosti trebalo da daje neku novu informaciju o kandidatu, odnosno nešto što nije potpuno sadržano u ostala dva kriterijuma koja se vrednuju na prijemnom - školskom uspehu i znanju iz odredene oblasti.
No comments:
Post a Comment