Od reklama puca glava

Autor: B. Cvejic

Beograd - Ako vam se dok gledate serije, filmove ili neki drugi program na nekoj od nacionalnih televizija ucinilo da se zvuk sam pojacao tokom reklama ili dok menjate kanale, u pravu ste. Na svim nacionalnim televizijama u Srbiji odstupa se u programu od dozvoljenih maksimalnih jacina tona, pri cemu se reklame izdvajaju kao „najglasnije“, pokazuju podaci merenja koje je obavila Republicka agencija za elektronske komunikacije (Ratel) na zahtev Republicke radiodifuzne agencije (RRA).

Kako se navodi u izveštaju, „evidentna je neujednacenost devijacija kako od strane emitera tako i po vrsti programa“, iako je dozvoljena maksimalna devijacija nosioca zvuka u signalu analogne televizije 50 kiloherca.

Najmanja odstupanja, prema podacima merenja, pravila je Radio-televizija Srbija u svojim programima, dok su najvecu jacinu tona imale komercijalne televizije Pink, Prva i Hepi, koje su probijale „zvucni zid“ cak i preko 150 kiloherca. Što se tice prosecnih devijacija one su, sem u slucaju Hepija, u dozvoljenim granicama, dok su maksimalne izmerene devijacije uglavnom iznad propisanih.

U Ratelu objašnjavaju za Danas da na ovaj nacin nacionalne televizije krše tehnicke uslove Plana raspodele frekvencija, kao i da su svim televizijskim kucama poslati zahtevi za izjašnjavanje po tom pitanju. Kako dodaju, predstavnici nacionalnih televizija rekli su da ce korigovati jacine tona u svojim programima, a nakon odredenog vremena ponovo ce se izvršiti merenja. U Ratelu kažu da, ukoliko se i kasnije nastavi trend ovih odstupanja, ovo telo ima ovlašcenja da ih kazni.

Kada je rec o vecoj jacini tona reklama, portparolka televizije Pink Tatjana Vojtehovski istice za naš list da jacina zvuka zavisi od toga šta se emituje pre reklamnog bloka. Prema njenim recima, taj disbalans u zvuku narocito se uocava tokom rijaliti šou emisija.

- Gledaoci, na primer, pojacavaju ton dok gledaju rijaliti šou kako bi culi šta ucesnici emisije šapucu i onda kada pocnu reklame taj disbalans tona je vidljiviiji. To se dešava i tokom igranog programa, kvizova i slicno, kada reklame nastupe nakon scena tišine. Medutim, svi ti problemi bi trebalo da se reše digitalizacijom - navodi Vojtehovski.

S druge strane, sociološkinja Milena Dragicevic Šešic smatra da na televizijama u Srbiji ne postoje standardi tehnickog kvaliteta, kao i da bi trebalo da se više vodi racuna o „opštem total dizajnu, koji podrazumeva i vizuelni i zvucni kvalitet“. Ipak, ona kaže da se vecom jacinom tona reklama postiže upravo ono što je i njena svrha, a to je da se zapamti poruka.

- Na taj nacin gledaoci bolje zapamte poruku reklame, svidela se ona njima ili ne, od sadržaja programa koji su do tad gledali. Svaka televizija bi zato trebalo da ima svoje standarde i urednika koji ce voditi racuna o tome - napominje Dragicevic Šešiceva.

View the original article here