Đoković, Kleopatra i Hugo Prat na prijemnom

Autor: V. Andric

Beograd - I srpski teniser Novak Ðokovic našao se ove godine na prijemnom ispitu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ne kao kandidat, vec u okviru testa opšte informisanosti, koji je sastavni deo prijemnog ispita na ovoj visokoškolskoj ustanovi. U „trci“ za indeks Filozofskog fakulteta, kandidatima je, pored ostalog, postavljeno i jedno pitanje o tome koliko je Novak Ðokovic imao pobeda u nizu ove godine.

Test opšte informisanosti imao je 30 pitanja, a od pet ponudenih odgovora na svako od pitanja, trebalo je zaokružiti samo jedan odgovor.

Koliko je imao pobeda u nizu: Novak Ðokovic

Od buducih brucoša Filozofskog fakulteta ocekivalo se da znaju kojom državom je vladala Kleopatra, koji ruski reditelj je režirao filmove „Andrej Rubljov“, „Ogledalo“ i „Ivanovo detinjstvo“, zatim koji autor poreklom iz SFRJ je, osim Andrica, dobio Nobelovu nagradu i ko je bio Hugo Prat.

Medu pitanjima na ovogodišnjem testu opšte informisanosti bilo je i gde se upotrebljava mistrija, zašto su leta toplija od zime, kada je donet važeci Ustav Srbije, kada se dogodilo poslednje potpuno pomracenje Meseca. Od kandidata se ocekivalo i da znaju ko je bila Hera u grckoj mitologiji, ko je bio poslednji vladar Kraljevine Srbije, kakve je boje crna kutija u avionu, ali i ko je ubacio trojku u poslednjem trenutku kada je Košarkaški klub Partizan 1992. osvojio Kup evropskih šampiona. Poene na testu su doneli i tacni odgovori na pitanja u cemu je razlika izmedu opšte i specijalne teorije relativiteta, pod kojim imenom su poznati olujni oblaci, kao i ko je prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

- Test opšte informisanosti je izabran kao jedan od kriterijuma pri odabiru kandidata, jer se pretpostavlja da su za vecinu studijskih grupa na Filozofskom fakultetu važna široka interesovanja i poznavanje relativno velikog broja oblasti, objašnjava za Danas Oliver Toškovic, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autor ovogodišnjeg testa opšte informisanosti.

- Kada se pomene test opšte informisanosti, ljudi obicno pomisle da su to neka znanja opšte poznata svima, pa ga cesto nazivaju testom opšte kulture. Medutim, cilj testa opšte informisanosti je da se pitanjima „pokriju“ razlicite oblasti ljudske delatnosti, na takav nacin da osoba širih interesovanja, koja je uz to sposobnija da razlicite informacije zapamti i poveže, na testu osvoji više poena od osobe koja tu sposobnost poseduje u manjoj meri. Zbog toga postojanje knjiga iz kojih bi se spremao uništava samu ideju takvog testa, jer u tom slucaju merimo znanje, a ne opštu informisanost - istice Toškovic.

On napominje da je spremanje za test opšte informisanosti teško ili gotovo nemoguce.

- Test je zamišljen i konstruisan tako da se za njega kandidati spremaju prakticno citavog života. Cilj merenja ovog testa jeste širina interesovanja i sposobnost prikupljanja informacija, što je tendencija koja se neguje i razvija tokom života. Teško je spremiti se na taj nacin za nekoliko meseci. To bi bilo kao da ocekujemo da cemo za nekoliko meseci treniranja razviti kod sebe talenat za košarku - istice Toškovic.

Buducim studentima Filozofskog fakulteta, Toškovic porucuje da nekoliko godina pre prijemnog ispita pocnu da listaju enciklopedije, gledaju kvizove, prate aktuelna dešavanja i posecuju javne tribine i predavanja.

Glavna obeležja testa

Da bi test bio dobar, dodaje naš sagovornik Oliver Toškovic, on bi trebalo da poseduje nekoliko važnih karakteristika. Kao prvo, test mora da napravi razliku izmedu kandidata, pa ne sme biti ni previše lak, ali ni previše težak. Pri ponovnom zadavanju kandidati bi trebalo da imaju slican broj poena, odnosno rešavanje testa ne bi trebalo da zavisi previše od trenutnog stanja kandidata. Toškovic ukazuje i da bi test opšte informisanosti trebalo da daje neku novu informaciju o kandidatu, odnosno nešto što nije potpuno sadržano u ostala dva kriterijuma koja se vrednuju na prijemnom - školskom uspehu i znanju iz odredene oblasti.

View the original article here

Od reklama puca glava

Autor: B. Cvejic

Beograd - Ako vam se dok gledate serije, filmove ili neki drugi program na nekoj od nacionalnih televizija ucinilo da se zvuk sam pojacao tokom reklama ili dok menjate kanale, u pravu ste. Na svim nacionalnim televizijama u Srbiji odstupa se u programu od dozvoljenih maksimalnih jacina tona, pri cemu se reklame izdvajaju kao „najglasnije“, pokazuju podaci merenja koje je obavila Republicka agencija za elektronske komunikacije (Ratel) na zahtev Republicke radiodifuzne agencije (RRA).

Kako se navodi u izveštaju, „evidentna je neujednacenost devijacija kako od strane emitera tako i po vrsti programa“, iako je dozvoljena maksimalna devijacija nosioca zvuka u signalu analogne televizije 50 kiloherca.

Najmanja odstupanja, prema podacima merenja, pravila je Radio-televizija Srbija u svojim programima, dok su najvecu jacinu tona imale komercijalne televizije Pink, Prva i Hepi, koje su probijale „zvucni zid“ cak i preko 150 kiloherca. Što se tice prosecnih devijacija one su, sem u slucaju Hepija, u dozvoljenim granicama, dok su maksimalne izmerene devijacije uglavnom iznad propisanih.

U Ratelu objašnjavaju za Danas da na ovaj nacin nacionalne televizije krše tehnicke uslove Plana raspodele frekvencija, kao i da su svim televizijskim kucama poslati zahtevi za izjašnjavanje po tom pitanju. Kako dodaju, predstavnici nacionalnih televizija rekli su da ce korigovati jacine tona u svojim programima, a nakon odredenog vremena ponovo ce se izvršiti merenja. U Ratelu kažu da, ukoliko se i kasnije nastavi trend ovih odstupanja, ovo telo ima ovlašcenja da ih kazni.

Kada je rec o vecoj jacini tona reklama, portparolka televizije Pink Tatjana Vojtehovski istice za naš list da jacina zvuka zavisi od toga šta se emituje pre reklamnog bloka. Prema njenim recima, taj disbalans u zvuku narocito se uocava tokom rijaliti šou emisija.

- Gledaoci, na primer, pojacavaju ton dok gledaju rijaliti šou kako bi culi šta ucesnici emisije šapucu i onda kada pocnu reklame taj disbalans tona je vidljiviiji. To se dešava i tokom igranog programa, kvizova i slicno, kada reklame nastupe nakon scena tišine. Medutim, svi ti problemi bi trebalo da se reše digitalizacijom - navodi Vojtehovski.

S druge strane, sociološkinja Milena Dragicevic Šešic smatra da na televizijama u Srbiji ne postoje standardi tehnickog kvaliteta, kao i da bi trebalo da se više vodi racuna o „opštem total dizajnu, koji podrazumeva i vizuelni i zvucni kvalitet“. Ipak, ona kaže da se vecom jacinom tona reklama postiže upravo ono što je i njena svrha, a to je da se zapamti poruka.

- Na taj nacin gledaoci bolje zapamte poruku reklame, svidela se ona njima ili ne, od sadržaja programa koji su do tad gledali. Svaka televizija bi zato trebalo da ima svoje standarde i urednika koji ce voditi racuna o tome - napominje Dragicevic Šešiceva.

View the original article here

Konkurs za najbolji medijski prilog o EU

Autor: Beta

Beograd - Konkurs za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija u Srbiji raspisan je juce i trajace do 1. decembra ove godine. Na konkursu mogu ucestvovati novinari ciji su radovi objavljeni od 1. januara do 1. decembra 2011, a nagrada za pobednike je put u Brisel. Teme radova trebalo bi da budu evropske integracije ili proces stabilizacije i pridruživanja Srbije EU i njihov uticaj na svakodnevni život gradana Srbije.

Ocenjivace se prilozi u 10 kategorija - najbolji televizijski, radijski i novinski izveštaj, najbolji prilog na lokalnom mediju, zatim u oblasti malih i srednjih preduzeca, najbolji prilog objavljen na internetu, kao i studentski rad objavljen u štampanom ili elektronskom mediju. Nagrade ce biti dodeljene i u kategorijama najbolji prilog o projektu realizovanom u Srbiji koji je finansirala EU, najbolji interaktivni medijski sadržaj i najbolja stranica na društvenim mrežama.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je ocenio da su novi mediji, internet i socijalne mreže, postali važan izvor informacija gradana Srbije o EU. Dežer je na konferenciji za novinare naglasio da je cilj konkursa, koji su raspisali Delegacija EU u Srbiji, Kancelarija za evropske integracije i Erste banka da se što veci broj ljudi informiše o EU.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevic je kazala da više gradana Srbije podržava sprovodenje reformi nego samo clanstvo u EU, dodajuci da je bitno da razumeju koje su obaveze na tom putu.

View the original article here

U Srbiji bez vidljivog upozorenja

Autor: M. D. Milikic

Beograd - Iako su pojedine svetske industrije alkoholnih pica pokrenule dobrovoljni program obeležavanja svojih proizvoda upozorenjima na štetnost alkohola po zdravlje, ovakva odluka u Srbiji još nece biti na dnevnom redu.

Prema recima sagovornika Danasa, u cilju smanjenja zloupotreba alkohola u narednom periodu ce biti usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv alkoholizma, koja obuhvata niz sistemskih mera, a jedna od njih je i izrada vodica i smernica za rano otkrivanje i lecenje zavisnosti od alkohola.

Petar Nastasic, predsednik Republicke komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma, kaže za naš list da Srbija do sada nije imala nikakvu strategiju za borbu protiv zloupotreba alkohola i alkoholizma.

- Završili smo Nacrt nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma koja se naslanja na Akcioni plan Evropske unije od 2012. do 2020. godine. Strategija, pre svega, podrazumeva unapredenje zdravstvene službe koja treba da se redefiniše i istovremeno da se oformi veci broj vanbolnickih institucija, ukazuje Nastasic.

Prema njegovim recima, teško je izracunati tacan broj alkoholicara u Srbiji, ali se procenjuje da izmedu 250.000 i 300.000 gradana Srbije svakodnevno konzumira alkohol.

- Po broju obolelih i umrlih alkoholizam se u svetu nalazi na trecem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a tri do pet odsto ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola, naglašava Nastasic.

Prema poslednjim istraživanjima, više od 40 odsto mladih od 16 godina u Srbiji se jednom ili više puta napilo, a cak 90 odsto njih je probalo alkohol, dok se svaki peti opija cesto tokom godina. Takode, oko 70 odsto ukupnog stanovništva starije od 18 godina konzumira alkohol u skladu sa društvenim normama, a tek povremeno se opija, dok problematicni alkoholicari cine cak cetvrtinu populacije.

Srbija je u Evropi na cetvrtom mestu po potrošnji alkoholnih pica, a po broju stabala šljive prva je zemlja u svetu, a od šljive do šljivovice, koja je i naš brend, put je sve kraci i sve više onih koji posežu za njom. Konzumiranje alkohola ima i mnogobrojne posledice po zdravlje i gotovo da nema organa u ljudskom telu koji nije ugrožen ovom lošom navikom. Najcešca oštecenja su oštecenja nervnog sistema, jetre, želuca i srca. Na primer, u SAD svake godine umre 100.000 ljudi od komplikacija alkoholnih bolesti. Takode, vec nakon cetrdesete godine života 70 odsto alkoholicara dolazi na lecenje sa komplikacijama alkoholnih bolesti. Žestoka pica oštecuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze, pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su cešca kod alkoholicara u odnosu na opštu populaciju i to narocito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre, a kod žena dojke, a više od 50 odsto svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam.

Statistika na bocama

Jedan od clanova Anonimnih alkoholicara Srbije kaže za Danas da bi upozorenja na štetnost alkohola trebala da budu štampana i u našoj zemlji.

- Da li bi to imalo efekta teško je reci, ali je predlog dobar. Mislim da bi bilo najbolje da se na bocama alkoholnih pica stavlja statistika, kao što su recimo podaci o tome koliko je dece i pešaka stradalo zbog pijanih vozaca i slicno, istice naš sagovornik.

View the original article here

Svaka treća Romkinja majka pre punoletstva

Autor: M. D. M.

Beograd - Preliminarni rezultati istraživanja višestrukih pokazatelja stanja i položaja dece i žena u Srbiji ukazuju na vidljiv napredak u vecini oblasti, ukljucujuci zdravlje žena i dece, rani razvoj deteta i obrazovanje. Poboljšanje je primetno i na nacionalnom nivou i medu romskom populacijom koja živi u neformalnim naseljima, ali i dalje postoje dispariteti koji zahtevaju stalno ulaganje u najugroženiju decu.

Istraživanje koje su sproveli Republicki zavod za statistiku i Unicef uradeno je 2010. godine, a u njemu je ucestvovalo 6.800 domacinstava na nacionalnom uzorku i 1.800 domacinstava u romskim naseljima.

Dragana Ðokovic Papic, šef Odseka za socijalne indikatore, pravosudnu i rodnu statistiku Republickog zavoda za statistiku, istakla je da je obuhvat dece uzrasta od tri do pet godina predškolskim obrazovanjem povecan u odnosu na raniji period.

- Ipak, i dalje samo 44 odsto dece u Srbiji pohada predškolske programe. Kada su romska deca u pitanju, procenat je u porastu, ali je i dalje drasticno nizak, odnosno samo osam odsto dece ide u predškolsko, ukazala je Ðokovic Papic. Ona je dodala da tri cetvrtine dece ispod pet godina u Srbiji poseduje bar tri decije knjige, ali da zabrinjava podatak da oko 20 odsto domacinstava sa decom mladom od pet godina nema nijednu takvu knjigu.

Prema njenim recima, cak 14 odsto romskih devojaka uzrasta od 15 do 19 godina stupa u brak ili bracnu zajednicu pre petnaeste godine, a svaka treca rodi prvo dete pre punoletstva.

- Ovakva situacija utice i na pad pohadanja osnovnog obrazovanja medu devojcicama iz romskih naselja, koje uglavnom školu napuštaju oko dvanaeste godine, naglasila je Ðokovic Papic. Ona je dodala da se manje od 30 odsto dece u našoj zemlji odgaja iskljucivo nenasilnim metodama, ali da su cak dve trecine dece starosti dve do 14 godina iskusilo neku vrstu psihološke agresije ili fizickog nasilja, kao i da je ta pojava cešca medu decom iz romskih naselja.

Inkluzivne mere dale rezultate

Judita Rajhenberg, direktorka Unicefa u Srbiji, istakla je da preliminarni podaci istraživanja pokazuju da su inkluzivne mere, usmerene na najsiromašnije i socijalno iskljucenu decu, donele preko potrebne rezultate. „Medutim, njihov položaj je i dalje ispod nacionalnog proseka, a ima i drugih oblasti koje upozoravaju da moramo da im u buducnosti posvetimo više pažnje“, napomenula je Rajhenberg.

View the original article here

Legenda o „zlatnoj levici“

Autor: N. Markovic - L. Spasovski

Nakon uspeha koje su postigli igrani film „Montevideo, Bog te video“ i dokumentarni „Jednom braca“ o prijateljstvu Dražena Petrovica i Vlade Divca ocigledno je da ovdašnja publika uživa da na velikom platnu gleda dogadaje i sportiste koji su obeležili prošlost.

Upravo zato, treba ocekivati da ce igrano - dokumentarni film o Radivoju Koracu „Legenda o zlatnoj levici“ doživeti slicnu sudbinu. Film o jednom od najboljih košarkaša svih vremena koji je tragicno izgubio život u 31. godini zainteresovao je i organizatore predstojeceg Evropskog prvenstva u košarci.

- Film bi trebalo da bude završen za dve ili tri nedelje. Plan je da bude preveden na sedam jezika. Pošto je od strane FIBA uvršten u zvanicni program Evropskog prvenstva u Litvaniji ideja je da premijerno bude prikazan 6. septembra, u pauzi izmedu dve faze kontinentalnog šampionata. Plan je da nakon toga bude prikazan u Beogradu izmedu 18. i 26. septembra. U filmu se, izmedu ostalih, pojavljuju Ivo Daneu, Josip Ðerda, Bora Stankovic, Nemanja Ðuric, Miško Cermak, Luik Kliford, Francesko Varoto, Emiliano Rodrigez, Pedro Ferandiz. Uloga Koraceve majke poverena je Katarini Radivojevic, Ivu Andrica igra Tihomir Stanic, Tita Voja Brajovic, dok je životni rukopis Radivoja Koraca na filmsko platno što uverljivije pokušao da prenese Vladimir Aleksic. On je cetiri nedelje trenirao sa košarkaškim strucnjacima kako bi shvatio sportsku, ali i intelektualnu genijalnost Radivoja Koraca. Sniman je u Madridu, Padovi, Ljubljani, Beogradu, Somboru više od dve i po godine - kaže za Danas reditelj i scenarista filma Gordan Matic.

Ipak, kao i vecina interesantnih projekata u Srbiji i ovaj film ima velike finansijske probleme, zbog cega je cak ugrožena mogucnost da po planu bude prikazan u septembru u Litvaniji na smotri najboljih košarkaških reprezentacija na Starom kontinentu.

- Ostalo nam je da uradimo kolor korekciju i dizajn zvuka a zatim i mastering filma. Do danas sredstva za postprodukciju nisu isplacena iako je film od nacionalnog interesa, te se iskreno nadamo da ce se što skorije pronaci neophodna sredstva kako ne bi propustili veliku priliku da film i Srbiju predstavimo na predstojecem Evrobasketu. U više navrata smo razgovarali sa predstavnicima izvršne vlasti. Dobili smo razna obecanja, ali nam novac nije uplacen i pored toga što su predsednik Tadic, ministar kulture Markovic i potpredsednik vlade Dacic pohvalili ovu ideju i projekat. Tužno je da su nam Grad Ljubljana i Madrid isplatili deo dogovorene sume, a država Srbija kašnjenjem rizikuje da film ne bude završen na vreme, a samim tim i da njegova projekcija ne bude prikazana na Evropskom prvenstvu u Litvaniji - kaže Matic.

Pojedini segmenti snimani su i u Ljubljani, s obzirom na to da je Boris Kristancic, reprezentativac Jugoslavije pedesetih godina 20. veka, uz Boru Stankovica i Acu Nikolica možda i najzaslužniji što je Korac kao mlad igrac postao reprezentativac tadašnje zemlje. Naratori u filmu su Aleksandar Ðordevic i Milenko Tepic.

- Odlucili smo se za Tepica pošto je on 2008. bio kapiten generacije igraca rodenih 1987. godine koji su na prvenstvu mladih uzeli zlatnu medalju. Tepic je sjajan decko, pritom je veoma obrazovan. Sale Ðordevic je takode vrhunski uradio svoj posao i mnogo nam je pomogao u svakom smislu. Obojica su ljudine i veoma sam im zahvalan - oduševljeno kaže Matic.

Korac je bio specificna osoba. Osim što je bio vrhunski sportista, imao je veliku želju da završi Elektrotehnicki fakultet. Sa 20 godina bio je najbolji strelac domaceg prvenstva i šampion Jugoslavije tako da je rešio da napusti košarku i posveti se fakultetu. Bio je to veliki šok za Borislava Stankovica, tadašnjeg trenera OKK Beograda, koji nikako nije mogao da se pomiri sa odlukom najboljeg igraca. Stankovic je po svaku cenu želeo da ga vrati na parket. Cak se i danas prepricavaju razgovori Stankovica i Koraca u Knez Mihailovoj, kao i sprintevi trenera duž najprometnije ulice u nameri da sustigne Koraca koji je sebe video kao inžinjera, a ne samo košarkaša. Nažalost, smrt ga je sprecila da diplomira na ETF-u. Ostao mu je jedan ispit i diplomski. Tog 2. juna 1969. godine vracajuci se sa prijateljske utakmice reprezentacije Jugoslavije Korac je poginuo u saobracajnoj nesreci.

Rundekova muzika i 118 intervjua

Gordan Matic, reditelj i scenarista roden je u Kragujevcu. Trenutno je na postdiplomskim studijama. Radio je više dokumentarnih filmova i pozorišnih drama, poput „Dvanaest gnevnih ljudi“. U planu ima film slicnog profila o Ivi Andricu. Obavio je 118 intervjua uoci snimanja „Legende o zlatnoj levici“. Darko Rundek je komponovao muziku. Dušan Ivanovic je direktor fotografije, Marijan Rubeša je montažer, Nenad Markovic i Sanela Spajic su scenografi, Zoran Maksimovic dizajner zvuka, Marko Paljic producent.

Ljubimac žena

- Uradili smo intervju sa Radivojevom majkom Zagorkom Korac. Ispricala nam je da je bio veoma popularan medu ženama. Obožavale su njegovu harizmu i elokventnost. Radivoje je bio covek ispred svog vremena - ocenjuje reditelj Matic.

Poslednji intervju „Oslobodenju“

U poslednjem intervjuu nekoliko sati pre udesa, on je u sarajevskom Oslobodenju obznanio prelazak u Real Madrid. „Kraljevski klub“ ga je silno želeo, cekao je na njegov dolazak nekoliko sezona, ali nažalost smrt Radivoja Koraca prekinula je njihove zajednicke snove o brojnim titulama u španskom šampionatu i evropskim takmicenjima.

Podrška MOK-a, FIBA, Beograda, Ljubljane...

Ovaj projekat ima podršku MOK-a, FIBA, Grada Beograda, ministarstva kulture, tacnije Filmskog centra koji je zadužen za davanje finansijskih sredstava, Grada Ljubljane...

- Istakao bih da Slovenci ucestvuju u koprodukciji. FIBA je veoma stalo da sacuva zaostavštinu vezanu za ocuvanje pravih vrednosti ciji je sinonim bio Radivoje Korac. On je bio prva zvezda evropske košarke, igrac koji nije vratio vec je doveo publiku na košarkaške terene velike Jugoslavije - smatra Matic.

„Doneo“ Bitlse u Beograd

Prvu plocu Bitlsa u Beograd je doneo upravo Korac. Sredinom pedesetih sloboda kretanja jugoslovenskim državljanima bila je ogranicena. Cak su i sportisti imali pasoše u trajanju od šest meseci. Na jednom od gostovanja nacionalne selekcije u Nemackoj Radivoje je kupio plocu Bitlsa koju je odneo cuvenom Nikoli Karaklajicu koji je imao emisiju na Radio Beogradu. Karaklajic je predložio Radivoju da napravi listu omiljenih pesama, koja ce biti zabeležena i na filmu, a zatim je sam u jednoj emisiji puštao te pesme.

View the original article here

Male tajne velikog ORF-a

13/07/2011 18:08

Autor: Boro Soleša

- Hej, ovo je kao kod nas! Na televiziji monumentalna žabokrecina! - šalim se sa taksistom dok zaustavlja automobil pred velikim veštackim jezerom, sa dosta algi na površini, koje se nalazi ispred arhitektonskog modernog ceda, zgradom nacionalne, javne austrijske televizije ili u originalu - Österreichischer Rundfunk (ORF ).

U radnji je drugacije nego u izlogu. Gerald Sigmund, koji je u ORF-u prošao razlicite poslove, prica da je u televiziji oko 2100 zaposlenih, od cega su petina novinari. Gerald prica i prelazi iz prostora do prostora, kroz hodnike velike kao skladišta, dok nismo došli do jednog od velikih studija.

Scenografija kao da ceka pocetak nove emisije, a ogromna slova „Money maker“, hoce reci majstor za pravljenje novca, jasno porucuju o cemu se radi.

- Da li je to kviz znanja ili televizijsko kockanje, pitam Geralda.

- Više je to kockanje... Pogledajte samo taj ogromni broj reflektora koji vise sa plafona. A pokazacu vam jedan detalj...

Dolazimo do susedne prostorije. U jednom uglu stoji nekoliko velikih televizijskih kamera. Gerald skida navlaku sa jedne i pred nama se ukaza cudo tehnike.

- Košta 200.000 evra, teška je 200 kilograma, iako je veoma lako rukovati s njom. Samo stativ je vredan 30.000 evra, a pokazacu vam i zašto.

Uze rukohvat teške kamere i jednom je rukom okrenu i privuce sebi pri tome menjajuci i visinu i ugao. U željenoj poziciji kamera stade kao ukopana.

- Eto, o tome vam govorim, jako je laka za rukovanje. Jednom rukom, prakticno, završavam sve što mi treba.

Gerald je bio pri kraju svoje prezentacije kada smo prešli u deo sa „banana deskom“ (novinari su ga tako nazvali jer se sastoji od dva ogromna savijena stola u obliku banane). Radi se o „srcu dnevne redakcije ORF“, kako nam je objasnila jedna od urednica-redaktorki, Gudrun Erica Gutt, dok su austrijske kolege, dežurni urednici, uostalom kao i svi dežurni urednici na svetu pratili najnovije vesti iz razlicitih novinskih agencija i TV kuca, ukljucujuci i Al Džaziru. To je strandardan postupak koji predvida tri glavna filtera. Prvo dežurni selektira niz vesti, zatim urednici odredenih rubrika preuzimaju svoje vesti, a onda konacno urednik emisije reda vesti po važnosti.

Ulazimo u prostor gde se prilozi montiraju od pristiglog materijala, a kolege su se upravo bavile još nerazjašnjenim ubistvom 14-godišnje devojcice. Slucaj podseca na tajanstveni nestanak 17-godišnje Antonije Bilic, za šta je optužen Dragan Paravinja.

Ocito „vruc“ prilog zbog kojega su se svi užurbali želeci da saznaju pozadinu slucaja.

Ljubazna gospoda Gutt mi objašnjava da je u susednoj prostoriji studio u kome se snima „Hojte in Osterajh“ ili „Danas u Austriji“. Ulazimo u kružni prostor koji na 360 stepeni cini pozadinu te emisije, jedne od najgledanijih na javnoj televiziji ORF.

Dok mi Guttova objašnjava gde stoji koji od voditelja, isprobavam jednu od pozicija glavnih voditelja „Hojtea“, pa se smejemo na aluziju kako sam došao na pravo mesto jer Danas se na nemackom kaže hojte.

- Da, mogao bi da ostaneš, šali se Guttova.

- Zavisi koliko nudite za transfer - šalim se i ja, iako znam da je plata austrijskih kolega barem deset puta veca nego kod nas.

- Najpre malo na usavršavanje nemackog i to je to, dodaje jedan od austrijskih kolega koji je došao da spremi „košuljicu“ ili listu sa najvažnijim vestima i najavama za emisiju.

Dok se pozdravljamo Guttova hoce da nam isprica šta joj se dogodilo kada je prošle godine letovala u Dalmaciji, sa kolegama sa Hrvatske televizije.

- Spremali smo ribu na roštilju i lepim velikim tacnama. Sve je to bilo jako ukusno, sveža riba, dobro vino, blizu je more, kad mi koleginica u prici o raspadu bivše Jugoslavije, koju sam ja licno jako volela, isprica kako je roštilj i posude kupljeno u jednoj divnoj prodavnici u Valjevu i da se uvek toga rado sete kada spremaju ribu na žaru. Malo sam sentimentalna, znate, ja sam u Austriju došla iz Rumunije pre 32 godine, pa citav taj prostor doživljavam veoma licno - rekla nam je na rastanku.

ORF 2 i Dragana Mirkovic

Drugi program ORF-a kod naših ljudi u Austriji postigao je najvecu gledanost kada je emitovao emisiju o tome kako se „luce iz Kasidola“, pevacica narodnih nota Dragana Mirkovic, snašla u belom svetu. Prikazali su unutrašnjost njene vile. Dragana je govorila o Austriji koju doživljava kao svoju zemlju, jer u njoj rastu njena deca, o karijeri, ljubavi prema suprugu, ali je najviše komentara izazvalo njeno bogatstvo, posebno kod onih koji su u Austriju došli bogacenja radi.

View the original article here