Friday, January 6, 2012
Sunday, July 31, 2011
Roditelji ipak u redu za knjige
Prema nezvanicnim saznanjima našeg lista, ucenici prvog, drugog i treceg razreda osnovne škole dobice besplatne udžbenike i radne sveske za obavezne predmete - srpski jezik, matematiku i svet oko nas za prvi i drugi razred, odnosno prirodu i društvo za treci. Udžbenike za likovno i muzicko za prvi i drugi razred Ministarstvo nece kupovati, vec je namera da se koriste primerci iz prethodnih godina. Nejasno je, medutim, kako ce to izgledati, jer prethodne dve godine ucenici nisu vracali knjige na kraju školske godine. Ministarstvo ce kupiti likovno i muzicko za treci razred osnovne škole. S druge strane, knjige za strane jezike, obavezne izborne i fakultativne predmete država nece kupovati, nego ce te udžbenike morati da plate roditelji.
Kada je rec o beogradskim ucenicima, Skupština grada je najavila da ce obezbediti udžbenike za obavezne predmete, osim knjiga za strane jezike, izborne predmete i radnih listova.
- Mi smo imali informaciju da ce ucenici od prvog do osmog razreda dobiti besplatne udžbenike za sve predmete, osim za strane jezike, a da ce radne sveske morati da se kupuju. Vecina roditelja je vec kupila radne sveske, ali u ovom trenutku nemamo informaciju da ce se nešto menjati. Naši nastavnici i ucitelji su izabrali izdavace. U starijim razredima su se uglavnom opredeljivali za knjige Zavoda za udžbenike, a u mladim ima naslova više izdavackih kuca - Nove škole, Kleta, Kreativnog centra - kaže za Danas Slobodan Malušic, direktor OŠ „Ðura Danicic“ u Beogradu.
Kako je ranije receno, daci od prvog do treceg razreda ce morati da cuvaju udžbenike i da ih vrate školi na kraju školske godine, a radne sveske ce moci da zadrže. Beogradski daci takode su obavezni da cuvaju knjige i vrate ih školi.
- Komisija za besplatne udžbenike, koju je formiralo Ministarstvo prosvete, definisala je listu udžbenickih kompleta za obavezne predmete za prvi, drugi i treci razred za školsku 2011-2012. godinu, na osnovu dostavljenog spiska izabranih udžbenika tenderske komisije - kaže za Danas Aleksandar Jovanovic, predsednik Komisije za besplatne udžbenike, dodajuci da predmet rada te komisije nisu bili udžbenici za strane jezike, izborne i fakultativne predmete, kao i udžbenici za muzicko i likovno za prvi i drugi razred osnovne škole.
Liste udžbenickih kompleta su potom poslate nastavnicima na izjašnjavanje, a pre nekoliko dana izdavacke kuce su dobile spiskove sa porucenim kolicinama udžbenika. Izdavaci kažu da narucene knjige treba da isporuce do pocetka nove školske godine.
Siromaštvo rešavati na drugi nacin - Smatram da je akcija obezbedivanja besplatnih udžbenika jako korisna. Alternativa da se samo siromašnim ucenicima obezbede besplatni udžbenici je neostvariva jer je teško utvrditi po kojim kriterijumima se odreduje da je neko siromašan. Sem toga, ti ucenici bi u razredu bili obeleženi. Siromaštvo treba rešavati na drugi nacin, a udžbenike treba da dobiju svi ucenici - porucuje Aleksandar Jovanovic, predsednik Komisije za besplatne udžbenike za prvi, drugi i treci razred osnovne škole.Predlažu UO RTS razrešenje Tijanića
Prema njihovim navodima, Upravni odbor Radio-televizije Srbije treba da odluci da li ce razrešiti Tijanica sa mesta direktora ili ce kao olakšavajucu okolnost uzeti u obzir to što je naknadno, ipak, podneo izveštaj o imovini. Prema nezvanicnim informacijama, UO RTS trebalo bi da razmatra ovaj slucaj u septembru.
Odbor je, naime, na desetoj sednici odlucivao po žalbama na cetiri prvostepene odluke direktorke Agencije i po jednom predlogu za ponavljanje. U svim slucajevima donete su odluke o odbijanju žalbe, odnosno predloga za ponavljanje postupka funkcionera, a, sem Tijanica, rec je o funkcionerima Dragani Petrovic, Jovanu Ševicu, Dragomiru Cimeši i Draganu Stijepovicu.
TIJANIC: Nisam državni funkcioner - Zakoni Srbije svakako važe za mene, ali važe i za Zoranu Markovic koja stoji na celu Agencije. U anonimnoj izjavi nekoga iz Agencije falsifikovana je suština spora izmedu mene i njih. Naime, ja godinama dokazujem da nisam državni funkcioner, da sam izabran na konkursu, da nijedan direktor evropskih javnih servisa ne sme da bude funkcioner jer to vraca javni servis u status državnog radija i televizije. Prošli Upravni odbor, posle konsultacija sa nadležnim Ministarstvom stao je na stanovište da tumacenja po kojima je celo rukovodstvo RTS sastavljeno od državnih funkcionera nije zakonito i suprotstavljeno je evropskom stavu o nezavisnoj poziciji javnih servisa .Pri tome, ja neprestano nudim svoju imovinsku kartu kao gradanin, u karti nema ništa skriveno, tajanstveno ili bogato, ali je nudim ne kao funkcioner vec kao gradanin. Da je postupak još u toku dokazuje i današnji dopis Agencije da dopunim svoju imovinsku kartu koju sam vec predao. Pored imovinske karte, uputio sam zahtev Agenciji za reviziju postupka, žalbu na odluku Agencije, zahtev za ispitivanje ustavnosti tumacenja po kojem jesam državni funkcioner i nijedan od tih postupaka nije završen. Ocigledno, nekome iz Agencije žurno treba senzacija o „smeni“ Tijanica, o Tijanicu koji „krije“ svoju imovinsku kartu, i o Tijanicu koji, kao državni funkcioner, vodi javni servis navodno nezavisan od države. Ako sam ja državni funkcioner onda je to i dvadeset direktora i glavnih urednika koji su izabrani po istom postupku kao i ja. Zašto zakon vredi samo za mene? Zašto vec danima neko iz Agencije nudi redakcijama „nezvanicna“ tumacenja da ce generalni direktor RTS biti podvrgnut „klecanju na kukuruzu“ i šibanju kroz „toplog zeca“? Ko, na kraju, falsifikuje suštinu spora i osnovno pitanje – da li je zakonito da direktor Javnog servisa, i svi drugi direktori i glavni urednici, RTS, budu državni funkcioneri pretvaraju u pitanje – zašto Tijanic krije svoju imovinsku kartu, koju ja besomucno nudim Agenciji ako me oslovi sa „gradanine“ a ne sa „funkcioneru“. Suštinska razlika izmedu mene i gospode Markovic je što ja tvrdim da je zakon loš ako me prokazuje kao državnog funkcionera a ne novinara, te da je takav zakon antievropski. Agencija kaže da nisam novinar, da sam funkcioner i da je zakon sasvim ok. Da li je? Aleksandar TijanicProširenje druma u crkvenom posedu
14/07/2011 19:52 | Zocište, Beograd | O problemima obavešten specijalni posrednik EU za zaštitu verskog i kulturnog nasleda na Kosovu: ZocišteAutor: J. T.Zocište, Beograd - Bez znanja i saglasnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC) izvodaci radova na proširenju lokalnog puta za selo Zocište potkopali su pravoslavno groblje i ušli tri metra u zašticenu zonu manastirskog poseda - potvrdio je juce za naš list iguman Zocišta protosindel Stefan (Milenkovic).
Iguman Stefan kaže da su radovi poceli pre mesec dana i da još traju. On napominje da je dalje korake prepustio nadležnom episkopu raško-prizrenskom Teodosiju. U sedištu Eparhije raško-prizrenske našem listu juce je receno da je Eparhija o problemu u Zocištu zvanicno obavestila Dimitrija Moskopulosa, specijalnog posrednika EU za zaštitu verskog i kulturnog nasleda na Kosovu. SPC od predstavnika EU ocekuje da u kontaktu s lokalnim vlastima reši problem.
U Moskopulosovoj kancelariji Danasu je objašnjeno da je specijalni posrednik EU za zaštitu verskog i kulturnog nasleda zabrinut zbog „slucaja“ Zocište i da veoma pažljivo radi na njegovom rešavanju, pogotovo što se tu ne radi samo o zaštiti manastira, nego i o primeni zakona jer je rec o specijalnoj, zakonom zašticenoj, zoni.
- Opština Orahovac izvodi sporne radove bez ikakve saglasnosti manastira i Eparhije i to ne samo u okviru specijalne zašticene zone, koju štite medunarodne garancije i njihovi kosovski zakoni, nego i na samom manastirskom imanju. Radovi se nastavljaju i pored protesta manastira i Kancelarije EU na Kosovu - izjavio je vladika Teodosije za Radio KiM iz Caglavice.
Isti izvor prenosi i izjavu Ifka Fatmira, direktora Katastra u kosovskoj opštini Orahovac, koji tvrdi da se radovi u blizini manastira trenutno ne izvode jer se ceka odgovor ERP. Prema saznanjima Danasa, lokalne kosovske vlasti u Orahovcu obratile su se ERP tek kada je problem stigao do nadležnih medunarodnim institucija. Diplomatski krugovi u Prištini nezvanicno tvrde da orahovacke vlasti nerado i teško saraduju na zaštiti srpske kulturne baštine.
Slobodan Petrovic, ministar za lokalnu samoupravu Vlade Kosova, kaže da namera rukovodstva opštine Orahovac nije bila ugrožavanje manastira i groblja, prenosi Radio KiM. On je najavio da ce se ministarstvo na cijem je celu angažovati na rešavanju problema u Zocištu.
Srednjovekovni manastir Zocište (14. vek) posvecen svetim vracima Kozmi i Damjanu, nalazi se u istoimenom selu, nedaleko od Orahovca. Pre oružanih sukoba na KiM, Zocište je, posle Ostroga, bio najposeceniji manastir u SPC. Posle uvodenja protektorata UN na KiM, najpre je zapaljen, a potom i uništen u eksploziji. Uprkos otporu meštana - u nekad mešovitom srpsko-albanskom selu sada žive, ne racunajuci monahe, samo Albanci - obnova manastira pocela je 2004, a tri godine kasnije osveštana je crkva svetih Kozme i Damjana. U manastiru trenutno žive cetvorica monaha.
Prazne trogodišnje škole
Ucenicima su jedino bila atraktivna trogodišnja zanimanja u ugostiteljsko-turistickim i medicinskim školama, dok su za gradevinske, mašinske, tehnicke, drvne, ali i škole ostalih „prirodnih struka“ daci bili slabo zainteresovani. Ovakva situacija mogla bi da dovede i do viška profesorskog kadra, upozoravaju u srednjim školama.
- Desilo se ono cega smo se plašili i na šta je upozoravala Zajednica gradevinskih i geodetskih škola. U skoro svim školama ove struke u Srbiji ni deset odsto mesta u trogodišnjim profilima nije popunjeno, a u prvom upisnom krugu bolje je prošla jedino Gradevinska škola Beograd. Nisam protiv male mature, ali ovakav nacin upisa i izjednacavanje svih ucenika nije dobar. Tu ce nešto morati da se menja - istice za Danas Momir Andeslic, direktor Zajednice gradevinskih i geodetskih škola.
Kako dodaje, daci koji su želeli da upišu cetvorogodišnje profile ranije su polagali kvalifikacioni ispit, dok su ucenici koji su hteli u trogodišnje škole odmah birali zanimanje. Ove godine, medutim, svi ucenici su bili obavezni da izadu na završni ispit, ali pošto nije bilo donjeg praga, cetvorogodišnju školu je mogao da upiše i dak koji na maloj maturi ne osvoji nijedan poen. Andeslic kaže da ce se tek u novembru videti rezultati ucenika u srednjim školama i koliko uspešno mogu da prate nastavu.
Iako u Gradevinskoj školi Beograd isticu da su relativno zadovoljni brojem ucenika posle prvog upisnog roka, dosta praznih klupa ostalo je cak i u oglednim profilima. Obrazovni profili staklorezac, polagac obloga i krovopokrivac zasad su bez ijednog ucenika.
U odeljenjima koje školuju armirace i montere suve gradnje rasporedeno je samo po dva ucenika. Jedini novi ogledni profil koji je uveden ove godine - tehnicar za održavanje objekata, želelo je da upiše samo 11 ucenika, a mesta ima za 24.
U Gradevinsko-tehnickoj školi u Nišu nijedan ucenik nije rasporeden na obrazovne profile tapetar-dekorater i proizvodac finalnih proizvoda od drveta. Samo jedan dak je u odeljenju koje školuje montere suve gradnje, a po tri ucenika su htela da upišu zanimanja keramicar, gradevinski tehnicar za hidrogradnju i gradevinski tehnicar za laboratorijska ispitivanja.
- Od 252 ucenika u Tehnickoj školi „Zmaj“ koliko možemo da upišemo, u prvom krugu je rasporedeno samo 103 daka, a cak ni svi oni nisu došli da se upišu. Nikad lošije nismo prošli. Mi smo škola na kraju Beograda i na kraju Zemuna i zbog takvog položaja mnogi za nas i ne znaju, iako imamo odlicne uslove za rad. Imamo više od 100 kompjutera, ugovore sa Galenikom, Beogradskim elektranama i drugim preduzecima, u kojima ucenici imaju praksu. Naši ucenici imaju prohodnost na gotovo sve fakultete. Mnogi i ne znaju da je obrazovni profil tehnicar mehatronike koji školujemo zanimanje buducnosti - kaže Dragan Pavlovic, pomocnik direktor Tehnicke škole „Zmaj“ u Beogradu.
U ovoj školi za mehatronicara se, medutim, opredelilo samo šest daka, samo jedan ucenik je naveo u listu želja zanimanje mašinbravar, a tri precizni mehanicar. I atraktivni cetvorogodišnji profili nisu bolje prošli - zanimanje mašinski tehnicar za kompjutersko konstruisanje moglo je da upiše 60 ucenika, a rasporedeno je samo 20, dok je tehnicar za kompjutersko upravljanje u listi želja navelo 54 daka, a mesta ima za 90.
Nece u proizvodna zanimanjaDragan Pavlovic, pomocnik direktora Tehnicke škole „Zmaj“, podseca da je pre deset godina za upis u srednje strucne škole ucenik trebalo da osvoji najmanje osam poena na kvalifikacionom ispitu, a 12 za gimnazije, što je bilo dobro „rešeto“, a sve škole su imale ucenike. Danas, kako kaže, daci nece u proizvodna zanimanja, vec se radije opredeljuju za medicinske, ekonomske škole i gimnazije.Neraspoređen 5.621 učenik
Od 77.954 ucenika osmog razreda, koji su bili u bazi podataka, na završni ispit je izašlo 76.658 ucenika, a njih 72.698 je popunilo liste želja. U prvom krugu u srednje škole je rasporedeno 69.775 ucenika, a 2.558 daka je upisano u specijalizovane srednje škole, kažu u Ministarstvu.
Ucenici koji su rasporedeni u prvom krugu mogu još danas do 15 sati da se upišu u odgovarajuce srednje škole, dok ce nerasporedeni daci danas od 9 do 15 sati podnositi prijave sa željama za upis u srednje škole u kojima je ostalo slobodnih mesta.
Bojan Ristic, nacelnik Odeljenja za srednje strucno, opšte i umetnicko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, savetuje nerasporedenim ucenicima da prilikom popunjavanja liste želja pogledaju koliki je minimalan broj poena bio potreban za upis odredenih obrazovnih profila, u školama u kojima je ostalo slobodnih mesta. Ako ucenik ima veci broj bodova od donjeg praga, onda može tu školu da navede u listu želja.
Konacni raspored daka po srednjim školama u drugom upisnom krugu bice objavljen u osnovnim školama koje su ucenici završili u subotu, a tada ce se obaviti i upis primljenih kandidata. Ukoliko neki ucenik i posle drugog kruga ostane neupisan, on ce od 1. septembra moci direktno da konkuriše u srednjim školama, u kojima nisu popunjene upisne kvote, navodi Ristic za Danas.
Iz Ministarstva prosvete podsecaju ucenike da prilikom upisa u prvi razred srednje škole nisu obavezni da placaju takozvani dacki dinar. Oni pozivaju dake i njihove roditelje da prijave prosvetnoj inspekciji ukoliko neka srednja škola uslovljava upis ucenika placanjem bilo kakve nadoknade.
Prazne klupe u tehnickim školamaPosle prvog upisnog kruga u Beogradu je najviše slobodnih mesta ostalo u tehnickim, gradevinskim i mašinskim školama. Mesta ima i u Grafickoj, Hemijskoj, Poljoprivrednoj i Školi za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju.Maskenbal na dečjem trgu
14/07/2011 16:32 | Bal pod maskama: Arapski šeici, veštice, davolice, nindže, mumije...Autor: M. D. Milikic - R. V. BibicKada sam prvi put ušao u vodu iznenadio sam se da je voda hladna, jer sam mislio da je topla kao kada se kupam u kadi i odmah sam probao da vidim da li je slana. Ucim i da plivam i dobro mi ide, naucio sam da plutam i da gnjurim, prica desetogodišnji Strahinja D. iz Novog Sada.
Na moru je prvi put, kao i vecina njegovih vršnjaka koji su i ove godine imali priliku da letuju u odmaralištu Crvenog Krsta „Krista Ðordevic“ u Baošicima. Strahinja se, prica, najviše raduje druženju sa drugarima i vecernjem programu.
- Ucestvovao sam u maskenbalu i maskirao sam se u mumiju. Ideju su mi dali drugari koji su sa mnom u sobi, a kostim smo napravili uz pomoc toalet papira. Bio sam ceo umotan u njega i malo su me zabolele ruke, jer sam ih sve vreme kao i mumije koje sam gledao u filmovima držao ispred sebe, ali isplatilo se, jer sam osvojio drugo mesto i ponosim se time, kaže Strahinja.
Na oporavku su i deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, daci pešaci, mališani romske nacionalnosti iz socijalno ugroženih porodica, kao i deca koja su pobedila na takmicenju „Krv život znaci“.
Ana T., trinaestogodišnjakinja iz sela Brezovica u opštini Štrpce, kaže da u kupanju uživa kao i u boravku u decjim radionicama i na žurkama.
- Ovde mi je lepo, ipak, nedostaju mi roditelji i brat. Opuštena sam, mada je i kuci drugacije nego ranije, kaže Ana.
Stariji su, medutim i dalje skepticni. Srdan Stevanovic, profesor muzickog u mestu Sevce, kaže da je iz škola u ovoj mesnoj zajednici letovalo 48 mališana.
- Na Kosovu je prividno mirno i nema problema, kao nekada, ali sloboda kretanja nam je u potpunosti ogranicena, jer smo sa svih strana okruženi albanskim selima. Ovih godina, od kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost nema provociranja, ali je pre toga bilo mnogo problema, pa cak i kidnapovanja, prica Stevanovic.
Letovanju su se, cini se najviše obradovali daci pešaci iz opštine Ljubovija. Nikolina T. dvanaestogodišnjakinja iz sela Drlaca svaki dan na putu do škole pešaci više od pet kilometara.
- Casovi mi pocinju u pola osam, a ustajem u pet i 10. U školu krecem u pola šest. Najgore je zimi, jer je ujutru u to vreme mrak i hladno je. Nekoliko puta smo videli lisicu, a jednom i vuka. Tada smo se mnogo uplašili i poceli da bežimo, pa su roditelji posle toga morali danima da idu sa nama, prica Nikolina.
Sa prvim mrakom decji trg pretvorio se u bal pod maskama. Platoom su poceli da defiluju arapski šeici, veštice, davolice, nindže i mumije. Troclani žiri imao je pred sobom težak zadatak da izabere najlepšu, napravljenu sa najviše truda, a u tome im je odmagala i glasno navijanje iz stotinu grla mališana u publici.
- Igore, Igore - prolomilo se tribinama - ali su devojcice povicima „napred Jagoda“, jasno stavile do znanja da je njihov favorit bosonoga veštica koja se „dovezla“ na metli. Na kraju, pravda je bila zadovoljena, pa je prvo mesto podeljeno, s tim da je najveci deo simpatija pobrao sedmogodišnji Stevica, jedno od romske dece koja su u Baošice došla kao nagradena za uspeh u školi. Njegova maska beduina imala je posebnu draž, jer je beo caršaf u koji je bio umotan došao do izražaja, zbog njegovog tamnog tena.
Ništa manje veselo i zanimljivo nije ni na dnevnoj likovnoj radionici. Kreativnost koju su mališani iskazali na maskenbalu preselila se i u ucionicu. Na stolu vrvi od flomastera, tempera, iseckanih papirica, makaza... Vešte ruke malih umetnika od kamena donetog sa obližnje plaže za tili cas su napravile bubamaru, raka i žabicu.
- Došla sam na likovnu radionicu jer je najinteresantnija. I kod kuce sebi crtam lepe stvari. Ponekad napravim i kutijicu za nakit, stalak za olovke, a ovde je to još lepše raditi kada su pored mene drugari koje sam ovde upoznala, kaže cetrnaestogodišnja Verica J. iz Ljubovije.
Pored mladih umetnika je i novinarska radionica. Tamo su deca, takode iz Ljubovije, dobila zadatak da napišu izveštaj sa puta od kuce do mora, dok druga grupa, poput pravih novinara, izveštava sa izbora za mis u odmaralištu.
Osim ucitelja i radnika Crvenog krsta o deci tokom leta brigu vode i volonteri ove ustanove. Momci i devojke uzrasta od 15 do 27 godina trude se da svaki minut bude isplaniran kroz zabavu i ucenje. Srecko Stevovic, volonter iz Kragujevca, kaže da je sa decom pravo zadovoljstvo raditi, da su se mališani brzo otvorili i da sve svoje dileme dele sa njima. U okviru letnje škole Srecko vodi radionicu promocije humanih vrednosti.
- Ucimo ih šta je to tolerancija, kako bi mogli i da je poštuju. Iako neka deca imaju predrasude koje ponesu od kuce, na kraju letnje škole na to ne obracaju pažnju i svakog drugara bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost posmatraju kao sebi najbližeg, prica Stevovic.
Kako kaže, do sada mu se nije desilo da ne zna odgovor na decija pitanja, ali cesto bude zbunjen ozbiljnošcu njihovih pitanja.
- Interesuje ih kako da reše sukob izmedu dva starija brata ili kako mi mladi treba da pomognemo da se dva starija coveka koja su u svadi pomire. U tim situacijama najcešce misle na clanove svoje uže i šire porodice koji su iz njima nepoznatih razloga u zavadi, istice Stevovic.
Gradani pokazali humanostGradani Srbije i ove godine su pokazali humanost u akciji prikupljanja finansijskih sredstava za oporavak dece korisnika narodnih kuhinja, daka pešaka i socijalno ugrožene dece sa Kosova i Metohije. Vesna Milenovic, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije istakla je da je u akciji prikupljanja novca ucestvovalo 10.416 Beogradana, koji su putem uplatnica Infostana uplacivali novac i na taj nacin prikupljeno je 3,46 miliona dinara. Prema njenim recima uplate su se kretale od 20 do 100.000 dinara. „Nekoliko preduzeca u Srbiji je takode pokazalo humanost i na taj nacin je donirano još 1,23 miliona dinara, dok je u periodu od oktobra 2010. do jula 2011. na osnovu sredstava od gradana prikupljeno 2,14 miliona dinara“, istakla je Milenoviceva.Je l’ su sva deca sa jednom ženom?Lazar Dimic iz Novosadske romske mreže u Baošice je došao kao vaspitac sa decom iz socijalno ugroženih porodica, koja su uspešno završila školsku godinu. „Deca se lepo uklapaju, jer vec u autobusu sklope prijateljstva. Secam se da sam im jednom kada smo krenuli rekao da narednih deset dana zaborave na roditelje i da sam im ja i mama i tata i onda su me u šali zvali tata. Na plaži me je jedan covek posle toga pitao da li su sva deca moja, a kada sam u šali rekao da jesu, pitao me je „pa dobro, jesu sva sa jednom ženom ili iz više brakova“, prica kroz osmeh Dimic.